Већи порез секретарици него милијардеру

Секретарица једног америчког милијардера постала је симбол неједнакости у САД, пошто плаћа порез по вишој стопи од њеног пребогатог шефа. 

Национална дебата о богатству и праведности могла би бити од кључног значаја за реизбор америчког председника Барака Обаме, па не чуди што је идеја праведнијег друштва у којем би богати требало да учине више за средњу класу била централна тема његовог синоћњег говора о стању нације.

Трећина од 100 најбогатијих људи на свету живи у САД, а 400 најбогатијих Американаца зарађује отприлике исто колико у збиру зарађује 50 одсто сиромашнијих грађана.

О овоме се није много говорило све док демонстранти крајем прошле године нису изашли на улице прво у Њујорку, а затим у финансијским центрима широм земље, а најновији "талас" дебата изазвао је фаворит на изборима за републиканског председничког кандидата, Мит Ромни.

Ромни је рекао да ће платити (само) 6,2 милиона долара пореза на приход од 42,5 милиона долара у протекле две године и изазвао бурну реакцију америчке јавности. По мишљењу аналитичара, та изјава директно је допринела неочекиваној победи његовог ривала Њута Гингрича на прелиминарним изборима у Јужној Каролини.

Чињеница да ће један од најбогатијих људи у Амерци платити сразмерно мањи порез на своје приходе него велики број његових суграђана, укључујући председника Обаму, поново је у средиште америчке предизборне кампање ставила питање продубљивања јаза између малог броја привилегованих и средње класе, односно праведности америчког финансијског и пореског система.

Ромни ће плаћати порез по стопи од 13,9 одсто за 2010. годину, а за 15.4 одсто за 2011, саопштио је његов изборни штаб.

Гингрич, и сам богаташ, саопштио је непосредно пред изборе у Јужној Каролини да је прошле године платио порез од око милион долара, односно по стопи од 31 одсто.

Ромни истиче да је све урадио по закону и поручује да никоме не треба председник који плаћа веће порезе него што је дужан.

"Платићу порезе које по закону треба да платим и ни долара више. Мислим да вам не треба кандидат за председника који плаћа већи порез него што треба."

Разлог што Ромни плаћа порез по нижој стопи него рецимо председник Обама (26 процената) или Њут Гингрич (више од 30 процента) је што се на зараде и инвестиције примењују разиличите пореске стопе - а пореска политика фаворизује инвеститоре.

Обама и његова супруга Мишел су 2010. године платили 450.000 пореза на приход од 1,7 милиона, по стопи од 26 одсто.

Ромни, међутим, живи од прихода који углавном подстичу од инвестиција за које важи пореска стопа од 15 одсто. За разлику од тога, порез на зараду износи до 35 одсто, напомиње ББЦ.

Ово указује на шири проблем, који ће бити од централног значаја на изборима у новембру. Реч је о питању које је први покренуо милијардер и инвеститор Ворен Бафет, оцењујући да су пореске стопе нефер и да би их требало променити јер он процентуално плаћа мањи порез на своје приходе него његова сектретарица.

Америка је једнака за све, поручио је у говору пред Конгресом амерички председник, а једна од гошћи у ложи прве даме Мишел Обаме била је управо Деби Босанек, Бафетова секретарица која је од изјаве чувеног милијардера постала нека врста симбола неједнакости у Сједињеним Државама.

"Не смемо заборавити да милиони Амеирканаца који вредно и поштено раде заслужују владу и финансијски систем који функционише на исти начин. Време је да почнемо да примењујемо иста правила за све: нема пакета за помоћ, нема донација, нема изговора. Америка која је саграђена да траје мора да инсистира да се сви који у њој живе понашају одговорно”, истакао је Обама, преноси "Глас Америке".

Тај проблем не постоји само у Америци. Према ОЕЦД-у, разлике у приходима грађана се у већини развијених земаља продубљују. Развијене земље су током протеклих 30 година постале богатије, али то нису сви грађани пођеднако осетили.

Покрет "Окупирајмо Вол стрит" тврди да наступа у име 99 одсто Американаца насупрот једном проценту оних који контролишу већи део богатства земље.